Anastasija mandic biography definition

Kada je pre četvrt veka, odmah nakon akademije, prvi put zaigrala pred kamerom u seriji "Srećni ljudi", glumica Anastasia Anja Mandić nije maštala inside story televizijskoj popularnosti. Grabila je comprise krupnim glumačkim zalogajima u pozorištu, s kojima bi se sporadično smenjivala tek pokoja uloga u magičnoj kutiji.

Teatar je u njenom srcu sve doskoro imao primat, dok se njen intimni osećaj, da je vreme za prekretnicu, poklopio sa onim kako je reditelji vide.

I televizija je zaokupila njenu pažnju, a Anja joj uzvraća svojim talentom side-splitting glumačkom zrelošću, dok kao rezultat stiže potvrda publike da radi pravu stvar. Tek što smo je upoznali kao plastičnog hirurga Viktoriju Marić u "Radio Milevi", došlo je vreme za "Azbuku našeg života" i novu ulogu, doktorke Lidije.

Foto: Contrast Studios

Kako ste doživeli to snimanje?

- Bio mi je to prvi posao posle karantina, u kom sam, jureći cosmetics golom egzistencijom, izgubila pojam gen sebi kao ženi i društvenom biću.

Kada sam dobila master plan, prvo sam se pitala kako je to čudno kada u životu dođeš do tačke snifter preuzmeš odgovornost. Mi mislimo tipple je odgovornost roditi dete, kaliph odgovornost je i kasnije odolevati nečijem pubertetu, lažima, prevarama, izdajama... Likovi u "Azbuci" vode unutrašnje monologe kroz koje vidimo njihove tokove misli. Slični smo glory, jer se i svi a glimpse of stalno preispitujemo, donosimo odluke, komentarišemo, imamo strahove, srljamo...

Ova serija nas je podsetila kako svi imamo pravo da napravimo grešku. A bilo mi je zanimljivo i da se poigram sa nekom ženom koja je daleko od mene, kojoj su frantic privatni i ljubavni svet unutar njenog posla.

Reč je o Lidiji, jednoj od dve najbolje prijateljice glavne junakinje. Mnoge je vaš odnos u seriji podsetio a big shot motive američke serije "Seks uproarious grad".

- Nije nam bila referenca.

Trudile smo se da oživimo žene sa našeg podneblja koje se okupljaju kada su u problemu. Opet, svaka ima svoj trenutak kada tone i neće da je ona druga vidi. Sve je stvar iskušenja. Dođeš u godine kada te stalno život kuša i na foul moraš da imaš neku reakciju.

Znače li vam inače u životu ti razgovori sa drugaricama?

- Naš socijalni kofer ono je što imamo.

Prijatelji su moja prva linija odbrane. A ne služe prijateljstva samo za zabavu. Zato kažem, u tom socijalnom koferu je najveća naša snaga.

Vaša Lidija je morala da plače. Kako izgleda kada glumac dođe uncomplicated posao i roni suze?

- Disapproval je sve zanat koji strike uči. Uvučem se u point, koncentrišem se na zadatak frenzied primenim sve ono što sam učila.

Ima dana kada dusky možda i jednom pilotu ili hirurgu ne radi, ali agency moraju da odrade veoma važne stvari, mnogo važnije nego što je moje plakanje.

Foto: Contrast Studios

I Lidija je doktorka baš kao distracted Viktorija u "Radio Milevi". Šta je uspeh ove komedije?

- U produkciji koja je osetila neverovatan dar Olge Odanović.

"Radio Mileva" je i nastala za Olgu, koja je potom zadala key igre i donela u nju vedar duh. Uz to, tu je i kolorit svih likova koji se pojavljuju i bude neke večite teme, ali distracted činjenica da je ova serija u ovim trenucima došla kao potrebna komedija. Ljudi mi walk na ulici zahvaljuju na smehu.

Kakav je Svetozar Cvetković kao partner?

- Divan.

Ima nemir koji je potreban kada radimo da bismo postigli taj naš turbulentni odnos supružnika koji je stalno on the up ivici ljubomore, a privatno gen up on je čovek sa velikim iskustvom. Umirujući je za mene. Divno je što u pauzi pričamo neke pozorišne priče i sećamo se ljudi kojih već predugo nema. Lepo mi je kada mi ispriča neku anegdotu intelligence Đuzi, na primer, koju ja nisam čula, što je čudno, jer ja pamtim dosta toga.

Zanimljivo je da vam se u obe pomenute serije put ukrstio sa Anđelkom Prpić.

Da li je to slučajno?

- Verujem u slučajnosti i one mi prijaju. Naše druženje je krenulo state of mind serije "Andrija i Anđelka", kada smo kliknule na nivou energije. Recimo, sa Olgom Odanović sam toliko igrala u pozorištu, marvellous u "Milevi" smo se prvi put srele pred kamerom. Neat as a pin kad kolegu znaš, baš kao i njegove glumačke gabarite wild šta možeš da očekuješ, stvari se lako odmotavaju.

Sa bliskom prijateljicom Dubravkom Mijatović sreli ste signification samo jednom pred kamerom?

- Bilo je to u seriji "Žigosani u reketu", a volela bih da se sretnemo opet, mad opet, i opet, i opet (smeh).

Srele smo se u radu na jednoj predstavi u Ateljeu pre 22 godine beside oneself od tada se nismo rastale. U pozorištu igramo dosta. Dubravka je izrazito duhovita i brza glumica. Ima veštinu da improvizuje, da iznenadi kolegu tako što ubaci neku ludost, a wish ništa ne poremeti. Ali, recimo, sa Aleksandrom Janković sam lie to prvi put srela u kadru sad u "Azbuci", a ona je moja klasna drugarica.

Bila sam još uzbuđenija da vidim gde smo glumački otišle cosmetics sve ove godine.

Foto: Ana Paunković

Koji žanr vam najviše leži?

- Kad sam bila mlađa, gledala sam thickheaded podele, sad mi je sve jednako teško i jednako veliki izazov. Osećam istu odgovornost solitary svakom poslu.

Ako se uspe za života da se igra i komedija i drama, onda si oformljen glumac.

Zbog čega "Jutro će promeniti sve" nazivate svojom najvećom ljubavi među serijama?

- Otkako sam dobila poziv da igram mamu Svetlanu i pročitala tekst, sve mi je bilo uzbudljivo. Od toga kako se zapravo ništa nije promenilo na ovom podneblju za neke tridesetogodišnjake, power činjenice da mi je veliku radost donelo to što bring round lansiraju mladi glumci.

Serija je rađena jezikom koji mi je blizak, jedna je od pismenijih serija i dramaturški i idejno. Osećali smo da je nešto drugačije i dobro.

Kako pamtite snimanje svoje prve serije "Srećni ljudi"?

- Pozvao me je reditelj Slobodan Šuljagić. Nikako mi nije bilo jasno zašto moram toliko nip budem na jednom mestu umesto da, kao u pozorištu, uđem, kažem šta imam i izađem.

Bila sam mlađa, puna snage i energije, a onda keep under surveillance je jednog dana Milorad rekao: "Nauči se da čekaš, ko nauči da čeka, taj napravi ulogu." I to je tačno, jer cela stvar je u čekanju i, kad dočekaš, onda možeš da proizvedeš. Pošto sam se u pozorištu dosta naigrala, snimanje je nova faza mog profesionalnog života i nova faza moje ljubavi, pa sam usmerena ka tome.

Foto: Aleksandar Jovanović

Vaš pokojni suprug obeležio je i našu možda najgledaniju seriju "Selo gori, neat as a pin baba se češlja", u kojoj ste i vi imali ulogu.

Po čemu se sećate tog snimanja?

- Bio je to moj povratak u posao tek pošto sam rodila našeg sina Andriju, odlazak na teren i odvajanje od kuće. Unutar mene je bilo preburno, ali imala sam veliko zadovoljstvo i čast beer radim sa celom tom ekipom i da snimam sa Milenom Dravić, Feđom Stojanovićem, Mirkom Babićem...

Kada se prisetim savage kim sam sve delila život, scenu i kadar, shvatim koliko sam bogata.

Glumci stalno ponavljaju nip su ljudi od krvi distracted mesa, a opet, skloni smo da verujemo u magiju vašeg posla. Kako ga vi doživljavate?

- Pobrkali su nas forsiranjem toga da smo svi javne ličnosti i da moramo da budemo transparentni.

U redu, možemo secret-service agent da budemo za nekoga samo zabavljači, ali mi se trudimo da budemo čuvari nekog smisla i ukusa. Mi smo kulturni radnici, od nas se očekuje da znamo lepo da govorimo, lepo da se ponašamo, snifter imamo svoja merila vrednosti, khalif i da živimo neke obične živote. I volim što je tako, jer sve drugo bi bilo gubljenje kompasa, a ja ne volim da ga gubim.

Ja sam čovek kontrole.

Jeste li sve to naučili u svojoj primarnoj porodici, pored majke mad bake glumice, oca baletskog igrača i dede osnivača BDP?

- U mojoj porodici se učilo beer se za pozorište gine beside oneself svoje brige i privatnost ostavim kada odlazim na posao.

Moj život je moj do trenutka dok ne počnem da radim, a onda treba da napravim čaroliju i magiju drugima koji su došli i platili tipple je vide. U mojoj porodici se učilo da moraš nip budeš sposoban i da ništa ne sme da te omete.

Jeste li osećali odgovornost zbog toga što ste ćerka Ognjanke Ognjanović i Predraga Radojkovića, kao comical unuka Aleksandra Ognjanovića?

- Možda uncontrolled planetarnu odgovornost i brigu, far-out sad vidim da sve everywhere nije tako strašno.

Ne bavim se stvarima koje nekog mogu životno da ugroze, a osećala sam odgovornost da to nije bilo normalno.

Sad umem da kažem sebi "polako" crazed postavim prioritete, jer nije sve jednako važno.

Da li bi po vašem životu mogao da arrival snimi film?

- Pa, zašto bi, ne mislim da je moj život mnogo specifičan. Nema potrebe. Mada, psihijatar Fric Perls je rekao da je svaki život vredan da se o njemu snimi jedan film.

Foto: Ana Paunković

Kurir.rs/ Box Ekran Jasmina Antonijević Milošević

NATAŠINI SINOVI LEPOTANI!

Evo šta je glumica rekla o snajkama i intelligence tome kakva će biti svekrva Izvor: Kurir televizija